Priče o jednoj krpenoj lutki...

Dancing through life...where its strife enshrines all my desires... Dancing through death...a dance with the devil and a flirt with the dead...

07.07.2010.

Bullet in the heart - Brain on the door

***Sorrow***

I tako sam ja za ovaj raspust zaglavila u Becu... Uzas... Daleko od mojih drugova, od mojih dementora... Mada nije lose... Ima jedan decko u kog sam se zaljubila... Plav, presladak... Savrsen. Zbog njega bih ostala. Ali ne mogu to da im uradim. Oni su MOJI. Obozavam ih! Mozda njega ubedim da dodje u Srbiju, ovde kod mene. A sinoc je neki pijani ludak (ustvari je on moj drug, ali nema veze, i dalje je ludak) dosao kod mog oca da ga pita da me ozeni! Hej, bar mi nikada nije dosadno!

I tako ja konacno izadjem danas na fejsbuk... A tamo, milion poruka od drugova, pola miliona od Lutke. A onda izvalim da je Luce online!!! I tako, prepricam ja njoj sve, kazem da sam se zaljubila... Pricamo... Nedostaje mi od neba pa na vise! Prica i ona, kaze izlazi nocu, sa ortakinjama i ortacima iz osnovne, sa Rimom... Kaze da je srecna zbog mene. I zaista jeste, znam to... Pitam je kako je. Kaze - zaljubila se. I ja se obradujem! Konacno se o'ladila od Onog kretena! Pitam u koga. A ona pocne da muti. "Ali nemoj nikome da kazes..." Namrstim se. "Draga, naravno da necu! Kazi mi ko je taj mucenik!"

"Nije ON... u pitanju... U pitanju je ONA... Oduvek mi je bila draga do bola, ali mislim da sam se zaljubila u nju kad me je sinoc poljubila... Sorrow, ja sam se zaljubila u Rimu... Ili se bar osecam tako..."

Buljila sam u slova sa ekrana... Sok me je paralizovao. MOJA Krpena Lutka se zaljubila? U zensko? U RIMU??? Znala sam da joj je Rima draga, znam da je Rima cuva poslednje 3 godine, duze od mene, znam da je Rima neverovatna... Ali... A onda sam se sabrala. Da je Rima musko, bila bi savrsena za Lutku! Razumljiva, smirujuca, dobra... Pa sta ako se nekada drogirala? Skinula se, to SVI znamo! I voli je. Cuva je. Prica sa njom. Da... Sto da ne? Kakve veze ima sto je Rima zensko? One su savrsen par. Dopunjuju se. Sabrala sam se i otkucala odgovor...

"Pa dobro i da jesi zaljubljena u nju... Nista strasno. Samo ti treba vreme da se smiris i presaberes i vidis sta prema kome osecas. Ali UVEK imas moju punu podrsku!"

Zahvalila se... Videla sam da joj je laknulo. Drago mi je. Ako je Ona srecna, nista drugo nije bitno! Znam da jos voli onog skota! Mozda joj ovo sa Rimom pomogne. Mozda ne. Sve sto mogu da uradim je da budem tu za nju. Luce moje, sta si sad uradila...? Samo se ne daj... Volim te...

02.07.2010.

Feeling Ugly, Looking pretty, Yellow Ribbons, Black Graffiti

***Dawn***

"Znas, mislim da se svidjas Filipu..."
Rekla je to tako kul. Pogledala sam je. Sedela je u stolici koja je bila pored moje. Sedele smo na hotelskoj terasi, nogu na ogradi. Izmedju nas flasa vina i kutija keksa. Muzika koja je trestala iz obliznjeg kafica.
"Ti si luda, upravo sam ja to tebi htela da kazem!"
Nasmejala se onim njenim smehom, zabacivsi glavu unazad. "Ma daaaj... Nema teorije, definitivno mu se TI svidjas...", rekla je.
"Videla sam kako te gleda."
"SVI me tako gledaju..."
"Pa kad si idealni primer onoga sto svako zensko treba da bude", rekla sam joj.
I bila sam u pravu. Ona je... Ona je nesto sto bi svako zeleo... A ona je opsednuta mnome... Ne vidim zasto. Ja sam dve godine starija od nje, ravna kao daska, mrsava, i ridja. I ne samo kosa. Vec i obrve i trepavice. I plus sam metalka. Ljudi me se PLASE. Ali ne i ona. Za ova 4 dana mi je prirasla za srce. Tu smo jos 7 dana. Prvog dana je ukrala kasicice za doruckom da bi mogla da jede sladoled ("Daj, pa ko ce da jede onim plasticnim kasicicama? Uzasne su!"). Te prve noci smo imale i ogromnu tucu jastucima zbog koje smo popile gadne grdnje. Drugog dana je u caj sipala celu cinijicu secera i to popila, zbog opklade! Trece noci smo se isunjale iz hotela na setnju kod Dunava.. A cetvrte smo prokrijumcarile flasu vina i evo nas - pijemo.., pricamo.., smejemo se... Volim ovu devojku...

Taj kamp mi je bio jedan od najboljih... Ako ne i najbolji. Plakale smo, smejale se, iskradale se, isle na nocno plivanje... Razumele smo se. Rekla mi je da je podsecam na neku devojku, Rimu... Ali najbolje od svega - upoznala sam Nju! Ona je onakva kakve treba da budu sve devojke... Lepa, divna, zgodna, druzeljubiva, ljubazna, ali i opasna... Na tom kampu se posvadjala sa Filipom. Nije htela da prica sa njim. Zato sto je bio 'perverzni narcis'. Njene reci. I volim je i danas, dve pune godine posle toga. I nema veze sto zivimo u dva razlicita grada. I dalje se cujemo, vidjamo...

"Hej, Dawn, probudi se, telefon... Imas poziv.."
"Slusaj, ne tice me se i da se sam Bog spusti ovde - NE USTAJEM!!!"
"Lutka je..."
"Oh.." Prislonila sam uvo na telefon... "Da?"
"SRECAN RODJENDAN, VESTICARO!!!"
Nasmejala sam se... "I ja tebe volim, nakazo moja..."

01.07.2010.

*screaming 'DOOOMED'*

Eto... Verovatno me neki optuzuju sto ne pisem sama o sebi, vec pisem ono sto drugi misle o meni, pa sve ovo lici na onu igru nagadjanja kada te prijatelj pita: "A sta mislis, kakav je njen zivot?" I onda krenu nagadjanja, 'ona ovo', 'ona ono', 'ma muz je vara 100%'...

Znam i takve. Eto, dok sam jednom setala malu sestru od 4 godine, a ja imala 13, lepo mi pridje zena i kaze: "Jao kako je divno videti tako mladu mamu... A je li, malecna, a gde ti je tata?", upitala je onda i moju sestricu. Ok, ono kao, STOP. Da, svesna sam da izgledam bar 4-5 godina starije, ali MAJKA?!

No, da se vratim na temu... Zasto JA ne pisem o SEBI..? Ne volim to. Svako od nas moze da kaze sta zeli o sebi. Bez uvrede, sigurna sam ja da ce svako reci istinu. Ali, to je samo DEO istine. Niko od nas ne moze da zna SVE o sebi. Nismo OBJEKTIVNI. Bar ne kad smo u pitanju mi sami. Eto, moja majka smatra da sam bezobrazna tinejdzerka koja svoj intelekt koristi u 'pogresne' svrhe. Ja sam samo realna. Nova Barbie mog bivseg ne prica sa mnom iako smo u istom razredu i misli da sam maliciozna. Moja ljubav, Sorrow, devojka koju apsolutno obozavam smatra da sam stvorenje puno ljubavi, hiperaktivno dete koje je uvek u stanju da te rasplace ili nasmeje. Bee smatra da sam osetljiva i previse popustljiva. A bivsa naj ortakinja misli da sam prevrtljiva manipulativna kucka. A moj ortak za kafu smatra da sam neverovatno bice iz bajki koje treba zastititi. Svi se slazu oko jednog: mene je lako voleti, ili, nasuprot tome, lako mrzeti.

Da li sad iko shvata zasto mrzim da pricam o sebi? Ja sam HAOS. I to je istina. Ja jesam dobra i ljubazna i puna ljubavi, ali sam isto tako osoba koja je impulsivna i brza na jeziku i ne da na sebe, ili drugim recima - kucka. Da, lako me je voleti/mrzeti, ali i ja jako lako volim/mrzim. To bi bilo sve sto cete ikada cuti od mene da pricam o sebi. Sledeca prica je Dawn-ina prica.


Stariji postovi

<em>Priče o jednoj krpenoj lutki...</em>
<< 07/2010 >>
nedponutosricetpetsub
010203
04050607080910
11121314151617
18192021222324
25262728293031


the main characters
* On - moj bivsi. vrlo poseban u mom zivotu.

* Sorrow - ortakinja iz skole, ljubav mog zivota, devojka koja je zasluzna za kontrolisanje moje 'wicked' strane

* Bee - ortakinja iz razreda, pored Sorrow treci clan nase 'crne trojke' i glas razuma iste, realista, stara se da Sorrow i ja ne prenaglimo i zato ne upadnemo u nevolju

* Dawn - moj andjeo cuvar i apsolutno nevidjena devojka, 2 godine starija od mene, zivi na XYZ kilometara od mene ali je to ne sprecava da bude moja savest i pokretac

* Rima - goth devojka, 2 godine starija od mene, iz skole, osoba koju reci ne mogu opisati, a ako mi je Bee glava, Sorrow srce, a Dawn hrabrost i savest, onda mi je Rima zasigurno dusa.

MOJI FAVORITI

BROJAČ POSJETA
7975

Powered by Blogger.ba